07.06.2008.
"U ovom trenutku sam igrač Dinama"
 |
Budućnost Gorana Gavrančića u klubu je kudikamo neizvesnija nego Gorana Sablića, koji se po isteku pozajmice iz Hajduka vraća u kijevski klub. U ovom momentu ističe i Goranova pozajmica PAOK-u, što znači da se i Dinamo i fudbaler moraju odrediti prema tome koliko su potrebni jedno drugom.
NAVIJAČIMA JE BITAN SAMO REZULTAT
Gorane, sada se nalazite u Beogradu...
- Tako je, ovde sam sa porodicom.
Kako provodite odmor?
- Preferiram "aktivan" odmor, a ni ovaj nije izuzetak. Najvažnije mi je da sam najzad posvećen svojoj porodici. Naravno, ne zaboravljam ni na to da sam i aktivan fudbaler koji mora da uvek vodi računa o svojoj fizičkoj kondiciji. Čak ni za vreme odmora čovek se ne može sasvim opustiti i zaboraviti na posao.
Kakvi su vam planovi za blisku budućnost?
- Nikada ništa ne planiram unapred. U ovom trenutku sam igrač Dinama, a šta će biti dalje - pokazaće vreme. Period pozajmice PAOK-u je istekao i ja ću se 10. juna priključiti ekipi Dinama i treninzima.
Da li vam je poznat razlog što PAOK nije otkupio vaš ugovor?
- Ne. U početku su govorili da će me zadržati, ali su se predomislili. Iskreno, to me baš i nije iznenadilo. Još kada sam nastupao za grčki klub nisam video neku perspektivu ostanka. PAOK nije tako ozbiljan klub kao što sam očekivao. Da sam ja bio slobodan igrač, šanse za moj konačan transfer bi bile ipak mnogo veće.
Šta vam je ostalo u sećanju iz vremena provedenog u Grčkoj?
- U svemu sam se trudio da vidim lepšu stranu. Najpre, u PAOK-u sam upoznao mnogo dobrih ljudi s kojima je bilo veoma lepo igrati u ekipi. Pored toga, bilo je sjajno osećati takvu podršku navijača koja je u Grčkoj - kako mnogi i kažu - zaista posebna. Navijači podržavaju svoj tim ne samo tokom 90 minuta meča već i nekoliko dana pre njega. Na primer, nikada neću zaboraviti moju prvu utakmicu protiv Arisa. Bio je to veoma važan susret za PAOK, ceo grad je nedelju dana živeo za taj meč. A posle susreta mi je objašnjeno da, uprkos veoma visokoj ceni karata, masa ljudi prosto nije uspela da uđe na stadion. Još jedna specifičnost grčkih navijača je u tome što oni ocenjuju samo konačan rezultat. Možeš grešiti koliko hoćeš tokom meča - ocena o tvojoj igri se donosi tek kada sudija odsvira kraj. Ako je pobedila tvoja ekipa - i ti si pobednik. Isto važi i u slučaju poraza. Takav pritisak, kada znaš da se od tebe očekuju samo pobede, osećaš i van stadiona.
Njega je, izgleda, teško podneti?
- I nije toliko teško. Igrači zaista vole kada ih pune tribine nose napred, ka boljoj igri.
NEMAM NIKAKVIH PROBLEMA SA SABOM
Da li su zaista od vaše grčke stranice u biografiji ostali samo pozitivni utisci?
- Jedino što bih mogao da ocenim kao negativno je organizacija rada u PAOKU, ona bi mogla biti bolja. Mislim da nikoga neće iznenaditi kad kažem da je Dinamo mnogo ozbiljniji klub.
Kakvu ste razliku uočili između šampionata Grčke i Ukrajine? Koja je liga jača?
- Teško je reći. U Grkoj nema tolikog jaza između najjačih i ostalih ekipa lige. Dok su u ukrajinskom prvenstvu Dinamo i Šahtjor klasom daleko iznad ostalih, u Grčkoj Olimpijakos i Panatinaikos imaju dosta teži posao i to pogotovo kada igraju u gostima jer je svaka ekipa u stanju da ih pobedi na svom terenu. Kada bi u grčkom prvenstvu igrali Dinamo i Šahtjor oni bi se verovatno borili za sam vrh, ali ostale ukrajinske ekipe su, po mom mišljenju, slabije od grčkih. Dodao bih još da u Grčkoj većina ekipa gaji italijanski stil fudbala, znači disciplinovanu i čvrstu igru u odbrani. Utakmice sa velikim brojem golova su retkost, PAOK je imao serije i od po pet utakmica bez golova.
Vratimo se u Ukrajinu. Hoćete li ostati u Dinamu ili ćete tražiti neki drugi klub?
- Vidite, ja ne želim da igram epizodne uloge, od slučaja do slučaja. Želim da se vratim u Kijev i zaradim mesto u ekipi. Povratio sam snagu igrajući za PAOK i osetio tu neophodnu promenu koja je nužna svakom čoveku u poslu - sedam godina u jednom klubu ume da stvori priličan psihološki pritisak. I u tome je najveći plus mog četvoromesečnog boravka u Grčkoj. Uželeo sam se Dinama i vraćam mu se kako bih krenuo sa "čiste" pozicije. Veoma me raduje i to što klub ne vrši na mene nikakav pritisak. Ukoliko se čoveku dozvoli da slobodno odlučuje, to znači da je odnos prema njemu iskren, bez prinude. U Dinamo se ne vraćam samo zbog ugovorne obaveze, već i zbog toga što to želim.
Ipak, govorlio se da ste u više navrata imali konflikte sa rukovodstvom Dinama...
- Nikakvih konflikata nije bilo niti ih ima.
Bivši trener Dinama Jožef Sabo je u jednom od svojih intervjua "Sport-Ekspresu" izjavio da je jednom morao da vas "odstrani" sa priprema u Porugalu. Šta se tada dogodilo?
- Taj se slučaj dogodio, ako se dobro sećam, pre četiri godine, a o njemu se još govori... Moje mišljenje je nepromenjeno. Sabo ima nešto da kaže? Odlično, neka priča o tome. Ja mu nikada ništa loše nisam rekao. Cenim ga kao sportskog radnika i mislim da nema smisla da sa njim komuniciram preko novina. Ionako svi znaju ko je Sabo i ko je Goran. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Kada budem završio karijeru ljudima i neće biti tako bitno kakav sam ja bio kao fudbaler, ali će ocena mojih ljudskih kvaliteta biti i dalje prisutna. Ja sa Sabom nemam nikakvih problema. Šteta je, ipak, što on sa mnom očigledno ima.
NIKAD NE RECI NIKAD
Šta mislite, zbog čega vam Jurij Sjomin ne nalazi mesta u sastavu Dinama?
- On je već odlučio da će praviti novu ekipu. Ne treba isključiti ni mogućnost da i ljudi koji se nalaze oko trenera mogu uticati na njegovo mišljenje. Shvatite, ja imam snage da "vratim vreme" i vratim se u Dinamo kao "novi igrač". Ali, mislim da je glupo da ja u svojim fudbalskim godinama treba nekome da dokazujem svoje fudbalsko umeće. Naravno, ne želim nikome da namećem svoje prisustvo u timu. Ako ja nekome ne odgovaram kao čovek to je jedna stvar, a ako ne odgovaram kao fudbaler - to je nešto sasvim drugo. U svakom slučaju je potrebna iskrenost, otvorenost. U januaru sam razgovarao sa Jurijem Pavlovičem licem u lice i tada mi je trener rekao da je za mene bolje da igram u Grčkoj. Tada sam se složio sa njim, a mislim da je sličan razgovor potreban i sada.
Dinamo će vrlo verovatno ovog leta napustiti Vladislav Vašćuk i Maksim Šackih. To se neadvno dogodilo i sa Valentinom Belkievičem i Sergejem Fjodorovim. Mislite li da su to znaci da je klub krenuo u totalno podmlađivanje ekipe?
- Moguće da jesu. U januaru sam i sam govorio da ne želim da se mešam u to ako je rukovodstvo kluba tako odlučilo. Ja uvažavam tuđa mišljenja, ali isto tako očekujem da se i moje mišljenje ceni. Kada sam ja stigao u Kijev, tada se ovde stvarala nova ekipa. Posle uspeha u Ligi šampiona, u kolektiv su počeli da pristižu novi igrači, stranci... To je normalna praksa u fudbalu i nju treba razumeti, čak i ako ne ide u tvoju ličnu korist.
Neki od Dinamovih brazilskih internacionalaca, kojima je istekao period pozajmice kao i u vašem slučaju, ne skrivaju želje da ostanu u domovini. Da li biste i vi voleli u slučaju "neuspeha" u Dinamu da se vratite u neki srpski klub?
- Moj glavni kriterijum pri odabiru novog kluba je - njegova organizacija. U Grčku sam otišao na četiri meseca, tako da mi nije bilo previše važno gde ću igrati. Ali ako bih planirao dugoročniji izbor sredine, tome bi trebalo pristupiti znatno ozbiljnije. Brazilcima prija Brazil? Ništa iznenađujuće, i meni prija Srbija. Inače, meni je početkom godina stigao poziv iz Crvene zvezde, ali transfer se nije dogodio. Da li ću završiti u nekom od srpskih klubova? Nikad ne reci nikad!
Od koga, ako nije tajna, saznajete vesti iz ekipe Dinama?
- Kakva je to tajna (smeje se)! Često se čujem sa Milošem Ninkovićem. Ranije je u Dinamu bila velika grupa ljudi sa kojom sam družio. Sada, kada su nam se putevi razdvojili, znatno ređe komuniciramo.
Aleksej Verbickij,
"Sport Ekspres Ukrajina"
